“MUHAMMAD IBN AHMAD AL-BERUNIY” O‘RTA MAXSUS ISLOM BILIM YURTI

Bilim yurtida talabalar zamon talablariga mos bilim olishi uchun barcha qulay imkoniyatlar yaratib berilgan. Xususan, eng zamonaviy o‘quv qurollari bilan jihozlangan o‘quv xonalari, axborot-resurs markazi, tahoratxona, oshxona, yotoqxona, sport zali, mini futbol maydonchasi, salomatlik xonasi, sartaroshxona talabalar ixtiyorida.

“Qur’oni karim va tajvid” pullik o‘quv kurslari

O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining “Diniy-ma`rifiy soha faoliyatini tubdan takomillashtirish chora-tadbirlari to‘g‘risida”gi 2018 yil 16 apreldagi PF-5416-sonli Farmoni bilan tasdiqlangan chora-tadbirlar Dasturining 6-bandida belgilangan vazifalar ijrosini ta`minlash maqsadida O‘zbekiston musulmonlari idorasining 2018 yil 30 apreldagi 01A/056-sonli buyrug‘i tasdiqlandi. Shu munosabat bilan Muhammad ibn Ahmad al-Bernuiy madrasasida 2018 yil 10 iyundan boshlab “Qur’oni karim va tajvid” o‘rgatish bo‘yicha pullik o‘quv kurslari tashkil etildi.

Axborot resurs markazi

“Muhammad ibn Ahmad al-Beruniy” orta maxsus islom bilim yurti axborot resurs markazi fondida jami 17756 ta kitob saqlanmoqda. Shundan, 1505 umumta`lim adabiyotlari, 4085 ta maxsus fanlardan darslar, 764 ijtimoiy-iqtisodiy adabiyotlar, 7340 ta ilmiy-ommabop adabiyotlar, 919 ta elektron adabiyotlarni tashkil etadi.

Kurslar

2018-jıl 10-iyunnan baslap “Quranı kárim hám tájwid” úyretiw boyınsha pullı oqıw kursları shólkemlestirildi.

Talabalar

Búgingi kúnge kelip bilim jurtında 148 talabaǵa 21 oqıtıwshı tárepinen tálim-tárbiya berip kelinbekte.

Jetiskenliklerimiz

Bilim jurtı oqıtıwshıları hám talabaları ótkerilip kelinetuǵın túrli taǹlawlarda qatnasıp joqarı orınlardı iyelep kelmekte.

Мазҳабсизликни даъво қилувчиларга раддия

Ислом динида мазҳаблар муҳим роль ўйнайди. Улар мусулмонларга динини тушуниш ва амал қилиш учун йўл-йўриқ кўрсатиб беради. Бугунги кунда айрим гуруҳлар ва шахслар мазҳабсизликни даъво қилиб, мусулмонларни мазҳаблардан узоқлаштиришга ҳаракат қилаяптилар. Ушбу мақолада мазҳабсизликни даъво қилувчиларга раддия берилади ва мазҳабларнинг аҳамияти тушунтирилади.

Мазҳабларнинг аҳамияти

  1. Илмий асос

Мазҳаблар исломий илмнинг асоси бўлиб, улар қўлёзмалар, ҳадислар ва Қуръони Каримнинг тафсирларига асосланади. Мазҳаблар уламолар томонидан тўпланган ва таҳлил қилинган билимлардир. Улар исломий билимларнинг саҳиҳ ва ишончли манбаидир. Мазҳабсизлик даъвогарлари эса кўпинча шахсий фикр ва тафаккурга асосланиб, илмий асосдан йўқотадилар.

  1. Фиқҳий мустаҳкамлик

Мазҳаблар исломий ҳуқуқ ва қонунчилик соҳасида ҳам муҳим аҳамиятга эга. Улар мусулмонлар учун турли ҳаётий масалаларда йўл-йўриқ ва қонунчилик қоидаларини белгилаб беради. Мазҳабсизлик эса мусулмонларнинг фиқҳий масалаларда муаммоларга дуч келишига сабаб бўлади, чунки уларга тўғри йўл-йўриқ кўрсатувчи асосий манба йўқолади.

  1. Умматнинг бирлиги

Мазҳаблар мусулмон умматини бирлаштиришда муҳим роль ўйнайди. Улар мусулмонлар ўртасида ҳамжиҳатлик ва бирдамликни таъминлайди. Мазҳабсизлик эса мусулмонлар ўртасида ихтилоф ва ажримларга олиб келиши мумкин, чунки ҳар бир шахс ўз билганича амал қилиши мумкин ва бу жамиятда турли ихтилофларга сабаб бўлади.

Мазҳабсизликни даъво қилувчиларнинг далиллари ва уларга раддия

  1. Қуръон ва Суннатга тўғридан-тўғри мурожаат қилиш

Мазҳабсизликни даъво қилувчилар кўпинча Қуръон ва Суннатга тўғридан-тўғри мурожаат қилишни талаб қиладилар. Аммо, ҳар бир шахснинг илмий салоҳияти бир хил эмас ва Қуръон ва Суннатни тўғри тушуниш учун катта илмий билим ва тажриба зарур. Мазҳаблар эса Қуръон ва Суннатнинг саҳиҳ тафсирларини тақдим этади.

  1. Ихтилоф ва ажримларнинг олдини олиш

Мазҳабсизликни даъво қилувчилар ихтилоф ва ажримлардан қочишни даъво қиладилар. Аслида эса мазҳаблар мусулмонлар ўртасидаги ихтилофларни ҳал қилишда ёрдам беради. Улар турли фикр ва назарларни илмий асосда баҳолаб, мусулмонларга энг тўғри йўлни кўрсатади.

Хулоса

Мазҳаблар исломий илм ва фиқҳнинг муҳим таркибий қисми бўлиб, улар мусулмонлар учун тўғри йўл-йўриқ ва қонунчилик қоидаларини белгилаб беради. Мазҳабсизлик эса мусулмонларнинг илмий ва фиқҳий масалаларда муаммоларга дуч келишига сабаб бўлади ва жамиятда турли ихтилофларга олиб келиши мумкин. Шунинг учун, ҳар бир мусулмон мазҳабларнинг аҳамиятини тушуниши ва уларга амал қилиши зарур.

Билим юрти ўқитувчиси Қ.Смамутов