MUHAMMMAD IBN AHMAD AL-BERUNIY” ORTA ARNAWLĺ ISLAM BILIM JURTĺ

Bilim jurtında talabalar zaman talaplarına say bilim alıwı ushın barlıq qolaylıqlar jaratılǵan. Atap aytqanda, eǹ zamanagóy oqıw quralları menen támiyinlengen oqıw xanaları, málimleme-resurs orayı, dáretxana, asxana, jataqxana, sport zalı, mini futbol maydanshası, salamatlıq xanası, shashtárezxana bar.

“Quranı kárim hám tájwid” pullı oqıw kursları

Ózbekstan Respublikası Prezidentiniń “Diniy-aǵartıwshılıq tarawınıń jumısın túpkilikli jetilistiriw ilajları haqqında”ǵı 2018-jıl 16-apreldegi PP-5416-sanlı Pármanı menen tastıyıqlanǵan ilajlar Baǵdarlamasınıń 6-bántinde belgilengen wazıypalardıń orınlanıwın támiyinlew maqsetinde Ózbekstan musılmanları mákemesiniń 2018-jıl 30-apreldegi 01A/056-sanlı buyrıǵı tastıyıqlanǵan. Usı múnásibet penen Muhammad ibn Ahmad al-Beruniy medresesinde 2018-jıl 10-iyunnan baslap “Quranı kárim hám tájwid” úyretiw boyınsha pullı oqıw kursları shólkemlestirildi.

Málimleme resurs orayı

Muhammad ibn Ahmad al-Beruniy” orta arnawlı islam bilim jurtınıǹ málimleme resurs orayı fondında jámi 17756 kitap saqlanbaqta. Sonnan, 1505 ulıwma bilimlendiriw ádebiyatları, 4085 arnawlı pánlerden sabaqlıqlar, 764 sociyallıq-ekonomikalıq ádebiyatlar, 7340 ilimiy-ǵalabalıq ádebiyatlar, 919 elektron ádebiyatları quraydı.

Kurslar

2018-jıl 10-iyunnan baslap “Quranı kárim hám tájwid” úyretiw boyınsha pullı oqıw kursları shólkemlestirildi.

Talabalar

Búgingi kúnge kelip bilim jurtında 148 talabaǵa 21 oqıtıwshı tárepinen tálim-tárbiya berip kelinbekte.

Jetiskenliklerimiz

Bilim jurtı oqıtıwshıları hám talabaları ótkerilip kelinetuǵın túrli taǹlawlarda qatnasıp joqarı orınlardı iyelep kelmekte.

Махмудхужа Бехбудийнинг адабиётдаги ўрни

Махмудхужа Бехбудий – ўзбек адабиётининг йирик намояндаларидан бири, унинг адабий фаолияти ва ижоди маҳаллий адабий муҳитга катта таъсир кўрсатган. Унинг адабиётдаги ўрнини ва таъсирини таҳлил қилишда бир неча муҳим жиҳатларни эътиборга олиш керак.

  Адабий-ижодий фаолияти ва йўналишлари

 Махмудхужа Бехбудий ўзининг ижодий фаолиятида кўплаб жанрларда ёзган. У ҳақида ёзишганларига кўра, унинг ёзувчилик фаолияти маърифий ва педагогик мақсадларга йўналтирилган. У асарларида, аввало, одамларнинг маънавий ривожланиши, билим олишга бўлган ҳавасни кучайтиришга эътибор қаратади.

 Махмудхужа Бехбудийнинг адабий мероси вакилларидан бири сифатида, унинг ижоди янги адабий макон, янги адабий изланишлар учун муҳим ўрин тутади. У ўз даврининг адабий муҳитида янги ғоялар ва таълимий мафкураларни тарғиб қилган ёзишни бошлади.

 Ўзбек тили ва адабиётини тараққий эттиришга қаратилган саъй-ҳаракатлар

 Махмудхужа Бехбудий ўз асарларида ўзбек тилини ривожлантиришга катта эътибор бериш билан бирга, ўзбек халқининг тарихи ва маданиятини ҳам оммалаштиришга интилади. У ўз замонасининг катта ижодий муаммоларини қўнғироқ қилган ва бу орқали унинг ижоди ҳам ёшлар, ҳам катталар учун ўрнак бўлган. У адабий тилни жуда тоза, тушунарли ва ўқувчилар учун яхшилашга қаратилган.

 Маърифатчилик ва миллий ўзликни тарғиб қилиш

 Бехбудийнинг адабий фаолиятининг бош мақсади миллатнинг маънавий ўсишини таъминлаш бўлган. У ўз асарларида миллий анъаналар, урф-одатлар ва аҳли жамиятни тарғиб қилишга интилган. Бу билан бирга, у ўзбек халқининг мустақиллик учун курашини, ўзлиги ва гуруҳларига қарши хулосаларини ёритган.

 Нависе ва журналистика фаолияти

 Махмудхужа Бехбудий ўз асарлари орқали журналистика фаолияти билан ҳам шуғулланган. У ўз асарларини, маърифий мақолаларини ва тарихий дафтарларини оммалаштиришга қаратган ва бу орқали ўзбек халқининг билимга бўлган эътиборини шакллантиришга ҳаракат қилган. Унинг ёзиш услуби бўлиб, янгича хатига ҳозирлаш ва тезда хулоса чиқаришга урғу берган.

 Таълим ва китобхонликни тарғиб қилиш

 Махмудхужа Бехбудийнинг ижоди мафкуравий маърифатчилик ва китобхонликни тарғиб қилишга қаратилган. У ўз асарларини аниқ ва тушунарли бўлишини мақсад қилиб, ўқувчиларга фойдали маълумот беришга ҳаракат қилган. У ҳар бир ўз асарини, шунингдек, ўз замонасининг ёшларига маънавий йўл-ёзишни топишга қаратган.

 Махмудхужа Бехбудийнинг адабиётдаги урни ҳақида гапирар эканмиз, у ўз вақтида ўзбек адабиётига йўл кўрсатган ижодкорлардан бири сифатида тарихга кирди. Унинг адабиёти инсонлар орасида хислатларни тарбиялаш, билимга бўлган қизиқишни ортиқлаштириш ва миллий маърифати ривожига қаратилган. Унинг ижоди, қолган адабий мероси, ҳали ҳам адабий муҳитда муҳим ўрин тутади.

Билим юрти ўқитувчиси З.Сапашов