MUHAMMMAD IBN AHMAD AL-BERUNIY” ORTA ARNAWLĺ ISLAM BILIM JURTĺ

Bilim jurtında talabalar zaman talaplarına say bilim alıwı ushın barlıq qolaylıqlar jaratılǵan. Atap aytqanda, eǹ zamanagóy oqıw quralları menen támiyinlengen oqıw xanaları, málimleme-resurs orayı, dáretxana, asxana, jataqxana, sport zalı, mini futbol maydanshası, salamatlıq xanası, shashtárezxana bar.

“Quranı kárim hám tájwid” pullı oqıw kursları

Ózbekstan Respublikası Prezidentiniń “Diniy-aǵartıwshılıq tarawınıń jumısın túpkilikli jetilistiriw ilajları haqqında”ǵı 2018-jıl 16-apreldegi PP-5416-sanlı Pármanı menen tastıyıqlanǵan ilajlar Baǵdarlamasınıń 6-bántinde belgilengen wazıypalardıń orınlanıwın támiyinlew maqsetinde Ózbekstan musılmanları mákemesiniń 2018-jıl 30-apreldegi 01A/056-sanlı buyrıǵı tastıyıqlanǵan. Usı múnásibet penen Muhammad ibn Ahmad al-Beruniy medresesinde 2018-jıl 10-iyunnan baslap “Quranı kárim hám tájwid” úyretiw boyınsha pullı oqıw kursları shólkemlestirildi.

Málimleme resurs orayı

Muhammad ibn Ahmad al-Beruniy” orta arnawlı islam bilim jurtınıǹ málimleme resurs orayı fondında jámi 17756 kitap saqlanbaqta. Sonnan, 1505 ulıwma bilimlendiriw ádebiyatları, 4085 arnawlı pánlerden sabaqlıqlar, 764 sociyallıq-ekonomikalıq ádebiyatlar, 7340 ilimiy-ǵalabalıq ádebiyatlar, 919 elektron ádebiyatları quraydı.

Kurslar

2018-jıl 10-iyunnan baslap “Quranı kárim hám tájwid” úyretiw boyınsha pullı oqıw kursları shólkemlestirildi.

Talabalar

Búgingi kúnge kelip bilim jurtında 148 talabaǵa 21 oqıtıwshı tárepinen tálim-tárbiya berip kelinbekte.

Jetiskenliklerimiz

Bilim jurtı oqıtıwshıları hám talabaları ótkerilip kelinetuǵın túrli taǹlawlarda qatnasıp joqarı orınlardı iyelep kelmekte.

Мулла Али Қори ҳаёти

Ўрта Осиё замини неча-неча олиму-уламо, фозилу-фузалоларнинг бешигини тебратиб, жаҳон саҳнасига олиб чиққани, диний ва дунёвий илмларининг асослари ҳам айнан мана шу юртда яратилгани, сайқал топгани ҳозирда барчамизга маълум. Шундай екан, буюк аждодларимиз қолдирган беназр болйлик илмий ва маданий меросни кўз қорачиғидай авайлаб асраш, уларни ўрганиш биз авлодлар учун ҳам фарз ҳам қарз. Зеро, “жамият тараққитининг асоси, уни муқаррар ҳалокатдан қутқариб қоладиганкуч бу маърифатдир. Ўзликни англаш тарихни билишдан бошланади”.

Ҳирот шаҳрида вояга етган забардаст алломалардан бири мутакаллим, муҳаддис, фақиҳ, муфассир ва суфий Мулла Али Қорийдир. Унинг тўлиқ номи Шайх Нуриддин Абул Ҳасан Али ибн Султон Муҳаммад ал-Қорий ал-Ҳиравий ал-Маккий ал-Ҳанафий бўлиб, замонасининг етук олими бўлганидан ислом оламида “Мулла Али Қорий” Номи билан танилган. “Али Қорий” номи еса унга қироат илмида мозир бўлгани ва Қуръонни ниҳоятда чиройли овоз билан тиловат қилгани учун берилган. Шунингдек ўз даврида уломалар орасида нуриддин ва Абул Ҳасан номи билан танилган.

Алломанинг туғилган йили ҳақида манваларда аниқ маълумотлар учрамайди, фақат баъзи манбалардатемурийлар ҳукмронлиги даврида, XV асрда яшаб-ижод қилгани қайд етилган. Лекин мабаларда уни Ҳиротда туғилгани, кейинчалик маккага кўчиб ўтиб, ўша ерда муқим яшаб қолгани ва 1014/1606 йили шаввол ойида макка шаҳрида вафот етгани таъкидланади. Баъзи ривоятларда алломанинг макка ҳудудидаги “Муаллат” деган жойга дафн қилингани айтилади.

Имом Али қорийнинг Ҳиротда улғаяди ва ўша ерда илм таҳсилини бошлайди. Шайх Муъиниддин ибн Ҳофиз Зайниддин Ҳиравийдан тажвид қойдалари ва қироат илмини ўрганиб, қуръни каримни тўла ёд олади. Шунингдек бошқа илмларни ҳам замонасиниг таниқли олимларидан ўзлаштиради. Алломанинг талабалик вақтлари темурийлар сулоласи ҳукмронлик қилган даврга тўғри келади. Ҳирот шаҳри еса давлат пойтахтива маданият маркази бўлган.

Олимнинг яшаш даври ҳирот илму-фанининг инқирози ва орқага қайтган даврига тўғри келади. Исломшунослик номи билан машҳур бўлган, Сафавийлардан бўлмиш Шоҳ Исмоил ибн Ҳайдар ҳукмронлиги пайтида рофизийларнинг қўли баланд келиб, ақидалари кенг тарқала бошлаганидан сўнг кўпчилик уламолар каби Мулла али Қори ҳам чорасизликдан мамлакатни тарк етади. Тарихчи олимлар Мулла Алининг нечанчи йилда ўз юртидан чиққанлигини қайд қилишмаган, лекин Макка шаҳрига кириб бориш санаси ҳижрий 952 йилга тўғри келади, деб маълумот қолдиришган. Бу эмин шаҳарда аллома яна илмга шўнғийди.

У Макка шаҳрига киргач турмиш тарзи яхшиланади. Мулла али Қорий машойиқлар ва олимлар ҳалқасида кўплаб илмларни ўрганди. Маккада у яна қироат илмини ўрганишни давом еттиради. Шайх Сирожиддин Умар Яманийдан етти хил қироат илмини таҳсил олади. Шунингдек, у Макка шаҳрида ҳадис илмидан ҳам сабоқ олади. У яна  Макка шаҳрининг муфтийларидан Шайх Қутибиддин ал- Маккий ва Бадриддин аш-Шаҳобий ал-Ҳанафий, Шайх Муҳаммад ибн Абул Ҳасан ал-Бакрий ал-Мисрий, Юусф ибн Абдуллоҳ ар-Румийлар каби араб ва ажамлар орасида катта ҳурмат ва этиборга ега бўлган уломалардан фиқҳ, тафсир, қироат ва бошқа бир қанча диний билимлардан таҳсил олишга муяссар бўлган.

Мулла Али Қори ноёб заковат, ўткир зеҳн, нозик фаҳму фаросат ва комил ақл соҳиби бўлган. Илм олиш йўлида унга дуч келган барча машаққатларни сабр ва матонат билан енгиб ўтган. Алломанинг юқорида номлари зикр қилинган барча устозлари ишончли силсила орқали келаётган илм соҳиблари бўлишган. Аллома мана шундай етук устозлардан илм олиш насиб этган.

Мухаматдинов Ҳазаратдин